Were you ever in a situation when you felt stuck? Felt as if you were running around in a vicious circle? You could not find your way out? The good news: There is always a way out! There is always a solution. Sometimes we tend to resolve a problem or a situation by looking at…

Svakodnevno smo u prilici da čujemo i muškarce i žene koji komentarišu svoje ljubavne partnere. Nabrajaju ono što vole kod jednih, odnosno drugih, ali najviše se zadržavaju na onim osobinama koje ih nerviraju. Ponekad su satima u stanju da u razgovoru sa prijateljima komentarišu mane svojih partnera, a onda žele da to promene, i to…

Da li ste i vi od onih što vole da kažu: „Ma sve je super, samo kada bi ljudi oko mene bili malo normalniji“ ili „Imam divnog/divnu muža/ženu, partnera/partnerku, ali samo kada bi promeniо/la… bilo bi fenomenalno“? Volite da menjate ljude oko sebe? Svi „oni“ treba da se promene, zar ne? Veoma često se nađemo…

Vrlo često, takoreći svakodnevno, susrećemo se sa strahovima. Uznemiri nas neka situacija, i nemali broj nas se uspaniči i blokira, ne zna kako dalje. Strahovi ne nastaju odjednom, nego imaju svoje korene u našem najranijem detinjstvu, često kao obrasci koje smo prihvatili tokom odrastanja: od roditelja, porodice, šireg okruženja… Kada smo bili mali i pravili…

Zašto je važno da oprostimo nekome? Deluje nam kao da nam to uopšte nije neophodno ili da uopšte ne treba da se zamaramo time, jer se osećamo sasvim ugodno u našoj zoni komfora… S druge strane, možda bi moglo danam ide malo bolje u našim ljubavnim vezama, odnosu sa roditeljima, decom, kolegama, da nam je i…

Koliko puta nam sagovornici, kada nam izlažu svoje mišljenje, postavljaju pitanje: „Jesam li u pravu? Kad ti JA kažem…“? Rekla bih – dovoljno često. Ponekad sagovornici toliko insistiraju na tome da su u pravu, da nas stavljaju u poziciju da se osećamo kao da smo pod nekim pritiskom. A zašto se mi osećamo upravo tako…

„Kako da krenem u neki novi život kada je sve tako komplikovano?” “Imam puno odgovornosti prema deci, partneru, roditeljima, poslu i ne mogu sada sve to da srušim… “ “A i okruženje u kojem živimo me stvarno u tome onemogućava…” Poznato vam je, jelda? Tako biste rado nešto promenili ili uradili, ali čim vas obuzme malo entuzijazma…

Puno se ovih dana razgovara na temu ljubavi, jer nam je opet stigao taj „čuveni praznik ljubavi“ – Sveti Valentin. Ili Sv.Trifun. U suštini, manje je bitno o kojem i o čijem je prazniku reč, nego da se podsetimo na – neophodnost ljubavi u našim životima. A ona treba da bude deo nas valjda svakoga…

U mojoj porodici je ovo pitanje oduvek bilo ključno. Kada god mi ta misao dođe, vidim mog oca koji mi postavlja to pitanje (naročito u doba uspona mog pubertetskog ega kada negde zabrljam): „Ana, da li je bitna forma ili suština?“ Oduvek otrežnjujuće. Elem, jedna zgoda na tu temu, koja je meni veoma draga, dogodila…

Šta je to što nas pokreće da u životu uradimo ono što volimo ili da učinimo određene korake? Vrlo često kažemo da bismo za našu decu učinili sve, za naše voljene bismo otišli na kraj sveta, da nam ništa nije teško kad je reč o našim prijateljima itd. U osnovi bi trebalo da nas motivišu…

Uloge koje imamo u svakodnevnom životu su obično složene. U isto vreme smo i neko ko zarađuje novac za život i brine da ga ima dovoljno, u ulozi smo roditelja, gradimo karijeru… Takođe smo i supružnici, poslovni partneri… Sve te uloge su odgovorne i različite. I zahtevaju da im se posvetimo.   Budžet vremena koji…

Kada nam život na sto stavi teške karte, fakte koje je teško prihvatiti a nemoguće promeniti, možemo da ih interpertiramo po svojoj volji, za svoje dobro. Da je od same činjenice važnije to kako je mi svatamo, pokazuje iskustvo diplomirane pravnice, Beograđanke Ane Čizmić, koja je tešku bolest razumela kao jasan znak na putu samospoznaje……