Puno se ovih dana razgovara na temu ljubavi, jer nam je opet stigao taj „čuveni praznik ljubavi“ – Sveti Valentin. Ili Sv.Trifun. U suštini, manje je bitno o kojem i o čijem je prazniku reč, nego da se podsetimo na – neophodnost ljubavi u našim životima. A ona treba da bude deo nas valjda svakoga dana, a ne samo na praznik, kako god se on zvao.
Želela bih, ovim vrlo popularnim povodom, da vam i sama prenesem veoma važnu poruku o ljubavi, a to je da ona NIKAD – ne boli.
Verovatno ste i sami sebe uhvatili kako dok slušate razne pesme od poznatih izvođača, čije su melodije izuzetno zavodljive i pevljive, i sami počeli da pevate s njima, npr. „Lovin’ can hurt..“ iliti „Kada voliš, to može i da boli“. Da li je baš tako?
Često izgovorimo i pomislimo slične stvari a da ih nismo ni svesni. A reči imaju i te kakvu moć! Veliki broj ljubavnih pesama peva o nekim tužnim i nesrećnim situacijama i njihovi autori to nazivaju tužnim ljubavnim baladama, a mi (ili bolje rečeno naš ego) to iskoristimo kao vrlo zgodno opravdanje. Kada smo u nekom naizgled nerešivom emotivnom stanju, slušajući takve pesme, zanosimo se kako eto i njemu/njoj nije išlo, te nismo samo mi u toj situaciji. A onda se u potpunosti saživimo sa tom situacijom i besomučno se vrtimo ukrug i ne shvatamo da samim tim samo potvrđujemo i uvećavamo svoj očaj.
Dragi moji, pouzdano vam tvrdim da prava, čista ljubav NIKADA ne boli!
Skeptici će sada na to da kažu: „Aha… a ti kao nisi bila nesrećno zaljubljena ili kao nisi imala neku neuzvraćenu ljubav?“
E pa, dragi moji, u pravu ste… bilo je toga i u mom životu, s tim da kada to posmatram iz ugla ličnog razvoja – to i nije bila ljubav. To su bili moji blagoslovi koji su mi omogućili da sagledam, osetim i shvatim šta jeste, a šta NIJE PRAVA ljubav.
Možda će biti lakše ako stvari postavimo na sledeći način – da li je to ljubav ako vas neko:
– namerno zanemaruje?
– kinji, osuđuje i/ili kritikuje?
– maltretira i zlostavlja?
– vređa? itd.
Rekla bih da nije…
S druge strane, to jesu situacije u kojima se ljudi vrlo često nađu, osećaju se zarobljeno i ne umeju da izađu iz tog začaranog kruga. Štaviše, imaju večiti komentar – ovo se uvek meni dešava ili zašto se to uvek meni dešava i sl.
Kada nam se takve ili slične situacije dogode i ponove, to su neke naše lekcije koje nismo još uvek savladali, odnosno to su neki obrasci koje nesvesno ponavljamo. Treba da se zapitamo šta je to u nama što pokreće takav začarani krug i čime mi to privlačimo takve ljude koji tvrde da nas vole – u naš život.
Pri tome, to ne znači da treba da se kinjimo i okrivljujemo u tom procesu. Potrebno je samo da to posmatramo iz aspekta naše lične odgovornosti. Ako prihvatimo da smo mi ti koji smo odgovorni za naš život, moći ćemo da postanemo jasnije svesni koji je to model/obrazac uzrok situacije u kojoj se nalazimo. A kada ga postanemo svesni, onda možemo svesno da donesemo odluku da ga menjamo. Promenom misaonog obrasca i jasnim definisanjem cilja izlazimo iz začaranog kruga i privlačimo upravo ono što želimo u svom životu.
Prava ljubav je divna i u njoj se uživa. Ona je apsolutno bezuslovna i ne treba da nas boli. Kada volimo nekoga bez uslova, bez ograničenja, bez ucena, bez igrica, bez udaranja, bez vređanja, bez kritikovanja… bez, bez, bez…. i to iz srca, iskreno i otvoreno, ona nam se višestruko vraća.
Ali postoji jedna veoma važna stvar u celoj priči, a to je da naučimo da volimo jednu nama veoma važnu osobu – osobu koja je sa nama od prvog trena od kada smo došli na ovaj svet, pa sve do trenutka kada ga u fizičkom obliku napustimo – a to smo MI!
Kada naučimo da volimo sebe, onda nam se otvaraju ona nova vrata u životu i odjednom se i ljudi oko nas ophode drugačije prema nama, privlačimo upravo one ljude u svoj život koji nas vole na isti način – baš takve kakvi smo.
Zato uživajmo u Ljubavi u njenom punom sjaju!
Vaša AnChy.
……….
AnChy Dharma
