Da li ste i vi od onih što vole da kažu: „Ma sve je super, samo kada bi ljudi oko mene bili malo normalniji“ ili „Imam divnog/divnu muža/ženu, partnera/partnerku, ali samo kada bi promeniо/la… bilo bi fenomenalno“? Volite da menjate ljude oko sebe? Svi „oni“ treba da se promene, zar ne?
Veoma često se nađemo u takvim situacijama kada posmatramo ljude oko sebe i vidimo u njima nešto što „treba popraviti“ i onda počnemo sa kritikom. Vidimo sve njihove mane i delimo im „dobronamerne“ savete ne bismo li im ukazali kako da se poprave. Ili, još gore, ispričamo našim prijateljima kakvi su ti ljudi i kako „stvarno oni ne znaju šta rade i kako se ponašaju“.
Šta se posle toga, kada uputimo kritike drugima ili ih ogovaramo, dešava? Prvo, mi se ne osećamo bolje; naprotiv, možda se u nama ljutnja, bes, nezadovoljstvo i sl. samo pojačaju. A drugo, gle čuda, „oni“ se uopšte ne menjaju!
A šta se zapravo iza toga svega dešava? Hajde da probamo zajedno doći do odgovora.
Predlažem da najpre uradimo jednu vežbu.
Sednemo, ispravimo leđa, oslonimo stopala na pod, a ruke stavimo u opuštenom položaju naslonjene na noge. Zažmurimo i udahnemo duboko nekoliko puta… Nakon toga nastavimo u mirnom i ravnomernom ritmu normalno da dišemo… Sada zamislimo u svojim mislima osobu kod koje nam nešto smeta i kod koje želimo nešto da menjamo… Zamislimo tu osobu kako stoji prekoputa nas kao odraz u ogledalu… Dobro je pogledamo i postavimo sebi pitanje: šta je to što nas nervira kod nje? Kada postanemo svesni šta nas iritira, pitamo se dalje – kako se to odražava na nas? A onda: šta je to kod nas što nas iritira i što bismo rado kod sebe promenili?
Samo postanite toga svesni… Polako udahnite još nekoliko puta duboko i kada budete spremni, lagano otvorite oči.
Šta ste uvideli nakon ove vežbe?
Najčešće nas kod drugih iritira nešto što nas nervira i kod nas samih i onda nam te osobe budu naš odraz u ogledalu. Međutim, lakše nam je da „ispravljamo“ njih, a ne da ih vidimo kao sopstveni odraz u ogledalu naše duše. Lakše nam je da pokažemo prstom na njih. Međutim, važno je da imamo na umu da kada kritikujemo druge, mi kritikujemo i sebe, a kritikujući sebe mi samo pokazujemo da nedovoljno volimo sebe. Kada nedovoljno volimo sebe, mnogo nam je teže na svim poljima u životu, a naročito u odnosima sa drugima – ne možemo u potpunosti da prihvatimo druge takve kakvi jesu.
Dakle, naše dve velike tajne iz naslova ovog teksta glase:
Tajna #1: Mi ne možemo da menjamo druge, ali možemo da menjamo sebe i svoj odnos prema drugima.
Tajna #2: Samo kada volimo i prihvatamo sebe bezuslovno, onakve kakvi jesmo, možemo da volimo i prihvatamo druge onakve kakvi jesu, bezuslovno, bez potrebe da ih menjamo.
……….
AnChi
