Vrlo često, takoreći svakodnevno, susrećemo se sa strahovima. Uznemiri nas neka situacija, i nemali broj nas se uspaniči i blokira, ne zna kako dalje. Strahovi ne nastaju odjednom, nego imaju svoje korene u našem najranijem detinjstvu, često kao obrasci koje smo prihvatili tokom odrastanja: od roditelja, porodice, šireg okruženja…
Kada smo bili mali i pravili svoje prve korake, strah roditelja da ćemo pasti i jako se povrediti je u najvećem broju slučajeva bio veoma preuveličan. Dete obično i pada kada napravi svoje prve korake, a roditelji se neretko trude da ga dodatno opterete strahom da će se povrediti. Sva deca padaju kada čine prve korake, i svi smo kroz to prošli: padali smo, ustajali, opet padali… i prohodali smo.
Naravno da jedna usamljena reakcija naših roditelja iz straha ne proizvodi automatski blokadu. Ali kada se obrazac straha ponavlja i u kasnijem periodu života, onda je rezultat takav da nam on postane blizak pratilac u svakodnevnim životnim dešavanjima i sprečava naše biće da dođe do izražaja.
Imala sam ovih dana situaciju da sam nekome meni veoma bliskom pomogla da prevaziđe strah od plivanja, tačnije – od duboke vode. Bio je toliko jak da toj osobi nije uopšte dopiralo do svesti da ume da pliva. A zapravo je plivala odlično.
Usledilo je njeno pitanje: kako se pliva u dubokoj vodi? U razgovoru se ispostavilo da taj strah ima svoj koren negde drugde i da to izvorno nije njen strah, nego je projektovani roditeljski strah. Onda smo poradili na tome da se sa njim i suočimo, i to vrlo jednostavno – zaplivali smo zajedno.
Ljubav i ja smo bili tu tek kao oslonac, a ona je zaplivala kao da problema nikad nije ni bilo, i to prvo u plitkoj vodi, a onda sve dublje i sve dalje. Malo-pomalo, shvatila je da je plivanje uvek isto, i u plitkom i u dubokom moru, i njenoj sreći nije bilo kraja. Ispostavilo se, dakle, da je ona istinski zaljubljenik u plivanje, ali toga, opterećena strahovima, nije bila svesna.
Slično je, ako ne i isto, u životu. Kad nešto volimo, a strah nas nadvlada i deluje nam kao da ne znamo šta treba da radimo, desi se i da odustanemo od nečeg nama veoma važnog. A kada ne uradimo to što volimo i što nas ispunjava, onda postajemo nezadovoljni i nesigurni. S druge strane, ako naučimo da se sa strahom suočimo tako da mu priđemo s ljubavlju i shvatimo da je to jednostavnije negoli da odustanemo – život nam postaje daleko lepši i kvalitetniji.
Nikada svom strahu niste prišli iz ugla ljubavi? Dajte sebi priliku. Oslobodite se!
……….
AnChy Dharma
sertifikovani Heal Your Life Kouč
