Svakodnevno smo u prilici da čujemo i muškarce i žene koji komentarišu svoje ljubavne partnere. Nabrajaju ono što vole kod jednih, odnosno drugih, ali najviše se zadržavaju na onim osobinama koje ih nerviraju. Ponekad su satima u stanju da u razgovoru sa prijateljima komentarišu mane svojih partnera, a onda žele da to promene, i to tako – da ih poprave.
Ponekad mi se čini da je to kod nas žena naročito izraženo, ali nije retka pojava ni kod muškaraca.
Zašto imamo potrebu da menjamo svoje partnere?
Mislim da mi žene imamo pojačan materinski instinkt staranja i brige ne samo o deci, već i o našim muškarcima/partnerima. Ponekad se toliko zanesemo tom ulogom da lako upadnemo u zamku „popravljanja“ partnera i još se ubedimo da nam je to „sveta“ misija.
Nije nam lako da iskoračimo i izađemo iz te svoje uloge. Često je i opravdavamo tako što kvalifikujemo muškarce da su ovakvi i onakvi i da smo mi baš na pravom zadatku i u pravoj ulozi.
Da li se osećamo baš dobro i ugodno u toj ulozi?
Ako nam to ne prija, svakako postoji nešto što možemo da uradimo. Za početak je možda najlakše da prvo sagledamo kakva uverenja imamo kada su muškarci, odnosno partneri u pitanju:
A kako dalje?
Za početak je da preusmerimo fokus na sopstvene potrebe i da malo više negujemo sebe, naročito svoju dušu. Postali smo svesni nekih svojih misli i došli do novih uvida i dobro je da nastavimo tim putem, kako bismo sebe dobro bolje razumeli, a onda i zavoleli više. Samim tim će nam biti lakše da volimo svoje partnere upravo takvi kakvi jesu, bez „popravljanja“.
Puno ljubavi vam želim,
……….
AnChi
sertifikovani Heal Your Life-coach
anchy@umpasrce.com
