Da li ste kao deca voleli da slušate, odnosno čitate bajke? Ne, ne pitam vas da li ste verovali u bajke, nego da li ste ih voleli? Sećate se kako je u mnogim bajkama, naročito onim narodnim, bila neka neman ili aždaja koja je glavnom junaku/junakinji pravila silne probleme? A onda se naš voljeni junak borio, i prolazeći kroz tu borbu otkrivao neku čaroliju kojom je uspeo da pobedi i nadmudri tu strašnu neman.
Mi se u svakodnevnom životu suočavamo sa raznim izazovima koji takođe mogu da nam deluju kao velike i strašne nemani/aždaje, sa kojima ne znamo kako da se izborimo. Te aždaje se pojavljuju svuda, a naročito u našim ljubavnim vezama.
Jedna od tih aždaja u našim vezama jeste i poznati fenomen kopiranja obrazaca, koju ćemo nazvati Kopi-Pejst. Ona nije toliko na prvi pogled agresivna, ponekad je neko čak i ne doživi kao aždaju, ali njeno dejstvo je svakako aždajsko, i zadaje nam podosta muka u našim vezama. O čemu se tu zapravo radi?
Kopi-Pejst aždaja se trudi da čuva sve naše obrasce i modele koje smo naučili u životu, najpre u našoj primarnoj porodici, ali i tokom odrastanja – od okruženja. Ona se vrlo potrudila da ih ne samo dobro sačuva, nego i da ih redovno neguje – briše prašinu sa njih, glanca ih, i stalno nam ih nudi kao rešenje u svakodnevnom životu. Šta je tu aždajsko? Nametanjem ovih obrazaca, ona spaljuje ili proždire sve druge mogućnosti, koje neretko predstavljaju neuporedivo bolja rešenja za nas.
Pa kako to da mi to nismo videli kao aždaju?
Zato što je ona veoma mudra, prikazuje se kao naš dobar prijatelj, koji uvek ima model po kojem nam je „lako“ da nešto radimo, funkcionišemo, komuniciramo, gradimo vezu. Na primer, neke obrasce iz odnosa naših roditelja, koji su njima možda i bili korisni, natura nam kao dobre i za nas. Mi to nesvesno prihvatamo, jer smo tako naučili i to nam je „normalno“ i ne znamo da slušamo svoje srce, koje se možda neće baš uvek složiti sa tim.
E, tu je početak čarolije – da uvek pokušamo da oslušnemo naše srce, a naročito kada je u pitanju naša ljubavna veza. Često se dešava da, kada nam nešto škripi u vezi, kada se ni mi ni naš partner ne osećamo baš najbolje, ne primećujemo da smo najčešće oboje u nekim obrascima i da sve vreme trčimo u začaranim krugovima, ne shvatajući šta se dešava. Stalno se sudaramo na istim mestima.
Sjajna vest je da mi ne moramo da trčimo ceo život u šablonima koje smo naučili i koje nam je naša mila aždaja servirala.
Čarolija je da konačno vidimo i priznamo sebi da nešto jeste takvo kakvo jeste i da ne okrećemo glavu na drugu stranu. Potrebno je da uvidimo koji je to obrazac koji nam smeta, kao i da shvatimo da mi imamo moć da taj stari obrazac arhiviramo zauvek i izmenimo sve onako kako našem srcu odgovara.
Kako? Jednostavno, kao što i jeste sa čarolijama. Mi u sebi uvek imamo dovoljno (čarobnog) potencijala, da promenimo ono što nam ne odgovara, i uvek možemo da nadmudrimo svaku aždaju, tj. svaki obrazac u nama. Kada je otkrijemo, potrebno nam je samo „malo“ vežbe i istrajnosti.
Čarolija ljubavi je u nama!
Puno čarolije vam želim,
